Voznja

Pocelo je.Osecao je to u kostima.Nije ga ocekivao tako brzo.Zoki mu je opet uvalio sranje.Roba je bila prljava.Majmun je kupio onaj jeftini poljski amfetamin i pomesao ga je sa voznjom.

- Pohlepni skot!Upropastio je prvoklasnu drogu.

Skrenuo je s bulevara u Beogradsku i ubrzao je korak.



Josipa je otvorila oci i pozelela je da je mrtva.Ritual se ponavljao svakog vikenda.Petkom bi se napila sa Marijom da bi subotom mogla da mrzi citav svet.Pomislila je kako bi mozda ipak bilo bolje da sve to ostavi iza sebe ali je istovremeno znala da se duhovi nece moci smiriti dok god svi lesevi ne budu pokopani.Odbauljala je do kupatila i pogledala se u ogledalo.Godine su ostavile traga na njenom licu.

- Josipa se osipa!Josipa se osipa!

U skoli je imala problema sa tenom,njena koza je bila isarana sa bubuljicama i to su bile reci koje je slusala svaki dan.Osmehnula se samoj sebi pomislivsi kako bi joj danas bolje pristajalo - Josipa se prosipa.
Neke stvari se u biti nikada ne menjaju.

Otisla je do kuhinje i otvorila je frizider,izvadila iz njega bocu sa rakijom i nasula sebi pice.Zatim je zapalila cigaretu i ukljucila radio.Radila je ovo po cistoj inerciji navike.Sve je to bilo deo rituala.
Na radiju je svirala Riblja Corba.

- Kako je lepo biti glup...

- Bravo Boro,ko prstom u dupe,reci mi samo da li ti je lepo sad kad si glup?

Pogledala je kroz prozor i pomislila kako se Beograd promenio u zadnjih deset godina.Postao je "metropola" s’ metroom.Mozda je Marija bila u pravu.

- Prestani da zivis u proslosti,metro je tu i ostace tu.Uopste mi nisi jasna ponekad.Cimas se po tim usranim,razdrkanim tramvajima svaki dan a zivis na deset minuta od posla.

- Podzemnim putem,Marija!Deset minuta podzemnim putem!

Ponekad joj se cinilo da je ni Marija ne razume mada je u dubini duse znala da to nije istina.Marija je bila prijatelj,mozda jedini pravi prijatelj koga je ikada imala.

Nasmejala se na ironiju sto je upravo Marija bila ta koja joj je dala razlog da se ne vozi metroom.Naduvale su se kod Pedje i Marija je insistirala da uzmu metro od Kalenica do Bajlonija.Put je trajao 3 minuta i kad je izasla kod Bajlonija i pogledala oko sebe,Josipa je shvatila da je nepovratno izgubila sat vremena svog zivota.Taj dan se zaklela da vise nikad nece koristiti metro.Bar ne u Beogradu.